Jedan od najznačajnijih elemenata u ishrani biljaka je fosfor . Ona je deo i mineralnih (5 – 15%) i organskih (85 – 90%) jedinjenja koja se nalaze u biljkama. Najviše biološki važna jedinjenja koja sadrže fosfor su nukleinske kiseline (DNK i RNK), visokoenergetska jedinjenja (ATP), nukleotidi, nukleoproteini, fosfolipidi, enzimi, vitamini, fitin itd. Fosfor je uključen u većinu metaboličkih procesa u biljkama. Energija sunčeve svetlosti koja nastaje od razdvajanja prethodno stvorenih organskih jedinjenja akumulira se u biljkama u obliku energije fosfatne veze (u ATP-u), a zatim ga biljka koristi da bi apsorbovala hranljive materije, rasla, razvijala se, sintetisala nove organske materije i transportovala ih.
Iako fosfor nije uključen u sastav masti, ugljenih hidrata i čak najjednostavnijih proteinskih molekula biljnih ćelija, formiranje ovih organskih jedinjenja bez njegovog učešća postaje nemoguće.
Najveća potreba za biljkama fosfora se javlja u najranijim fazama njihovog razvoja, tokom formiranja korenovog sistema, kao i u fazi cvetanja i formiranju plodova.Kritična, za ishranu fosfora za sve useve je faza sadnje, kada je relativno slab korenov sistem u stanju da apsorbuje fosforna jedinjenja samo u ograničenom području. Nedostatak elementa tokom ovog perioda izaziva dalje patološke promene u rastu i reproduktivnim procesima biljaka.
Maksimum potrebe za fosforom različitih kultura se posmatra u različitim periodima, ali to se dešava uglavnom tokom cvetanja, formiranja ploda i sazrevanje. Nedostatak raspoloživog fosfora negativno utiče na razvoj biljke i na smanjenje produktivnosti, značajnog pogoršanja organoleptičkih svojstava plodova.

Sadržaj fosfora u površinskom sloju zemljišta je promenljiv i kreće se od 0,05 do 0,25%, pri čemu oko 75-90% njegove ukupne količine predstavljaju neorganski nerastvorljiva jedinjenja (fosfati gvožđa, kalcijuma i aluminijuma). Niska mobilnost ovih fosfata otežava njihovu migraciju u ispiranje, trošenje, tako da ostaju u plodnim česticama zemljišta ali se takvi oblici fosfora ne mogu usvajati od strane biljke. Prema tome, od ukupnih rezervi fosfora, koji se nalaze u zoni korena, biljke mogu da asimiluju samo 3–5% od ukupno raspoloživog.
Apsorpcija fosfora koji se nalazi u rastvoru zemljišta, u potpunosti zavisi od pH reakcije zemljišta. I u kiselim i alkalnim zemljištima, fosfor formira nerastvorljiva jedinjenja: sa kalcijumom pri pH iznad 7.5, sa aluminijumom ako je pH između 4.8 – 5.0, gvožđem pri pH između 3.8 – 4.5. Stoga je najefikasnije prisustvo fosfora u zemljištima sa neutralnom kiselinsko-baznom reakcijom. Da bi se povećao pristup elementu, deoksidaciji zemljišta se često pribegava kalcifikacija.

Kako se ponaša fosfor u zemljištu kada se putem fertigacije nađe u zoni korena?

 

Biljka usvoji određenu količinu fosfora koliko joj je o tom momentu potrebno, ostatak ostaje u zemljištu. Lako usvojivi jon fosfor-oksid (PO₄ ⁻) je negativnog naelektrisanja kao i čestica humusa ( – ) za koju se „kače“ joni pozitivnog naelektrisanja (K⁺, Ca⁺⁺,Al⁺⁺,Mn⁺⁺,Fe⁺⁺ ,NH₄⁺ ). Joni fosfora koje biljka nije usvojila ostaju u zemljištu slobodni i nestabilani i kao takavi se brzo vezuje za jone mangana i gvožđa ili kalcijuma u zavisnosti od reakcije zemljišta. U tim reakcijama stvaraju se jedinjenja koja nisu rastvorljiva i tako fosfor postaje nedostupan za biljke. Takođe trebamo imati u vidu da se osim blokade fosfara ovim reakcijama blokiraju i drugi važni elementi ishrane biljaka.
Kada razmišljamo o ulaganjima svako od nas razmišlja o efikasnosti i isplativosti , s toga i ulaganje u đubrivo , odnosno u ishranu treba da bude maksimalno iskošćen i opravdan.
Stoga, je Van Iperen unapredio efikasnost upravljnja fosforom pomoću IPE – tehnologije.
Kako se ponaša fosfor u zemljištu sa IPE –tehnologijom?

 

Kada u zemljište fertigacijom unesete đubrivo Iperen IPE 13/32/13, IPE 20/13/20 i IPE tečnost 3/15/0, fosfor je zaštićen jedinjenjem IPE tehnologije tako da je duže vreme onemogućen da se vezuje za pozitivne jone gvožđa, mangana ili kalcijuma. Na taj način je održiviji i dostupniji biljkama ne samo fosfor nego i drugi hranljivi elementi , a samim tim đubrivo i ulaganje u njega je produktivnije . Takođe značajan je i ekološki pristup pravilnom upravljanju ishrane fosforom.
Mnogo puta čujemo od proizvođača da kažu „ puštam đubrivo a biljka ne reaguje – nema efekta“. Zbog toga je važno da znamo kako se koji element ponaša u zemljištu, biljci i koji su to limitirajući faktori njihovim upravljanjem.Indikator efikasnosti svakog đubriva je količina aktivne supstance izražena u procentima , tj. količina glavnog elementa (fosfor) koji se može apsorbovati u biljkama.

* Mobilnost fosfora u zemljištu je vrlo ograničena i zato koreni biljke mogu uzimati fosfor samo iz njihovog neposrednog okruženja.
* Višak fosfora ometa sposobnost biljke da apsorbuje druge elemente ,tako da se simptomi toksičnosti fosfora manifestuju kao nedostaci kalcijuma ,magnezijuma, cinka, gvožđa i bakra.

Fosfor je energetski element, neophodan za hemiju života!

Leave your comment